Zašto se mrlja ispod vozila nikada ne posmatra kao sitnica
Kada vozač pomeri vozilo sa parkinga i na asfaltu vidi mrlju, prva pomisao je najčešće da to nije ništa i da svako vozilo pomalo pušta. U stvarnosti moderno vozilo u ispravnom stanju ne pušta nijednu tečnost osim kondenzata iz klime, pa je svaka druga mrlja informacija koja se može i mora protumačiti. Ono što je važno razumeti jeste da veličina mrlje ne govori o ozbiljnosti problema, jer nekoliko kapi kočione tečnosti predstavlja daleko veći rizik od velike lokve vode iz klima sistema. Zbog toga se u servisu prvo utvrđuje šta curi, pa gde curi, pa koliko, i tek na osnovu tog niza se određuje da li se vozilo sme voziti do popravke. Za vlasnika je zato korisno da nauči nekoliko osnovnih znakova, jer se time u prvom trenutku razdvajaju situacije koje mogu da čekaju termin i situacije u kojima se vozilo zaustavlja odmah.
Kako se najlakše utvrdi šta curi
Postupak koji koriste i profesionalci u prvoj proceni je vrlo jednostavan i može ga primeniti svako. Vozilo se parkira na ravnom i čistom mestu, a ispod njega se preko noći postavi veliki komad kartona ili čistog papira, tako da pokrije prostor od prednjeg do zadnjeg dela. Sledećeg jutra se karton izvuče i pogleda, a tada se dobijaju dve dragocene informacije. Prva je boja i konzistencija tečnosti, a druga je položaj mrlje u odnosu na obris vozila, dakle da li je mrlja bila ispod motora, ispod prednjeg točka, u sredini vozila ili ispod zadnjeg dela. Uz to se kap protrlja između prstiju i pomiriše, jer se pojedine tečnosti prepoznaju odmah. Ako se mrlja pojavi samo posle vožnje sa klimom i ako je bistra i bez mirisa, u pitanju je kondenzat i tu nema šta da se radi.
Motorno ulje, dakle najčešća i najprepoznatljivija tečnost
Motorno ulje ima jasan potpis, dakle na dodir je masno i klizavo, boja mu se kreće od jantarne kod novog do tamnobraon i crne kod istrošenog, a miris je karakterističan i ne podseća ni na jednu drugu tečnost u vozilu. Mrlja se najčešće nalazi u prednjem delu vozila, ispod motora, i često nije direktno pod mestom curenja, jer ulje pre nego što kapne putuje po delovima. Tipična mesta curenja su zaptivač poklopca ventila, koji je i najčešći i najjednostavniji za zamenu, zatim zaptivač korita, čep za ispuštanje ulja i zona oko uljnog filtera, a kod većih kilometraža i radijalni zaptivači radilice. Bitno je znati da ulje koje kaplje na vruć izduvni sistem stvara dim i karakterističan miris u kabini, a u nepovoljnim uslovima predstavlja i realnu opasnost od požara, pa se to nikada ne odlaže. Isto tako, ulje koje dođe na kaiš izaziva njegovo proklizavanje i propadanje, što kod razvodnog kaiša znači vrlo ozbiljnu posledicu.
Rashladna tečnost i zašto se prepoznaje po boji i po mirisu
Rashladna tečnost je verovatno najlakša za prepoznavanje, jer je obojena, dakle zelena, plava, roze, crvena ili narandžasta, na dodir je blago lepljiva, a miris je izrazito sladunjav. Mrlja se najčešće nalazi u prednjem delu vozila, ali njen položaj zavisi od mesta curenja, pa se sreće i u sredini, ispod grejača kabine. Tipična mesta su creva i njihove obujmice, hladnjak, kućište termostata, vodena pumpa i ekspanziona posuda, a poseban slučaj je već pomenut grejač kabine, kod koga tečnost odlazi u kabinu i pod tepih, a ne na asfalt. Kod ove tečnosti postoji jedno pravilo koje se ne krši, dakle vozilo koje gubi rashladnu tečnost ne vozi se dalje sa nadom da će stići do servisa, jer se sa padom nivoa vrlo brzo javlja pregrevanje, a posledice pregrevanja su nesrazmerno skuplje od bilo kog creva. Uz to, rashladna tečnost je slatka po ukusu i time privlačna za kućne ljubimce, a istovremeno vrlo otrovna, pa se prosuta tečnost obavezno ispere.
Kočiona tečnost, dakle najmanja mrlja sa najvećim rizikom
Kočiona tečnost je bistra do žućkasta, a sa godinama i tamnija, na dodir je uljasta i klizava, ali za razliku od motornog ulja ima izrazito prodoran miris i agresivno deluje na lak, pa se prosuta odmah ispira vodom. Njena mesta curenja su vrlo prepoznatljiva, dakle unutrašnja strana felne i guma sa jedne strane vozila, zona oko klešta, metalne cevi ispod vozila i, kod curenja na glavnom cilindru, prostor iza motora blizu pregradnog zida. Ovo je jedina tečnost kod koje vozilo praktično nema pravo da nastavi vožnju, jer gubitak tečnosti znači gubitak pritiska u sistemu, a to se u kritičnom trenutku pretvara u pedalu koja propada u pod. Vlasnik može i sam da napravi brzu proveru, dakle da pogleda nivo u rezervoaru i da oseti da li je pedala mekša nego obično, a ako je nivo pao, vozilo se ne pomera nego se prevozi. Ovo je i podsetnik da nivo kočione tečnosti ne pada bez razloga, dakle ako pada, tečnost je ili iscurela ili je otišla u istrošene pločice, ali u svakom slučaju traži proveru.
Ulje iz menjača i diferencijala
Ulje iz automatskog menjača se u većini slučajeva prepoznaje po boji, dakle kod velikog broja vozila je crveno ili crvenkasto, a sa starenjem prelazi u braon, i po tome što je nešto ređe od motornog ulja. Kod ručnog menjača ulje je gušće, žućkasto do braon i ima izrazito neprijatan i specifičan miris zbog aditiva. Mesto mrlje je karakteristično, dakle u sredini vozila iza motora ili u zoni oko poluosovina, dakle iza prednjeg točka sa unutrašnje strane, a kod vozila sa zadnjim pogonom i ispod zadnje osovine. Curenje na menjaču se u ranoj fazi vidi kao vlažna zona i naslaga prašine na kućištu, a ne kao kapanje. Iako ovakvo curenje ne mora izgledati dramatično, ono se ne odlaže, jer je količina ulja u menjaču ograničena, a rad menjača sa nedovoljnim nivoom brzo dovodi do štete koja se meri u remontu, a ne u zaptivaču.
Gorivo, servo tečnost i ostale tečnosti
Gorivo se prepoznaje pre svega po mirisu i po tome što brzo isparava i ostavlja tanak sloj bez masnog traga, a mesto mrlje može biti bilo gde na trasi od rezervoara do motora, dakle i u zadnjem delu vozila. Svako curenje goriva se tretira kao hitno, jer se radi o zapaljivoj materiji u prostoru u kome ima vrućih površina i električnih kontakata. Tečnost sistema upravljanja, kod vozila sa hidrauličnim servom, može biti bistra, crvenkasta ili žućkasta zavisno od izvedbe i najčešće se javlja kao vlažna zona oko letve upravljača i creva, a prati je i teže upravljanje ili zvuk iz pumpe pri okretanju volana. Kod dizel vozila sa sistemom za dodatnu obradu izduvnih gasova sreće se i bela kristalizacija oko spojeva, koja upućuje na propuštanje odgovarajućeg rastvora. Kod vozila sa klimom, kako je već rečeno, bistra voda bez mirisa je normalna. Kondenzat koji kaplje iz izduvne cevi pri hladnom motoru je takođe normalan i nije znak kvara.
Kada tečnost nedostaje, a nema nikakve mrlje
Ovo je situacija koja najviše zbunjuje i koja se najčešće pogrešno tumači. Ako nivo ulja pada, a ispod vozila nema mrlje, najverovatnije se ulje troši kroz sagorevanje, dakle prolazi u komoru i izgori zajedno sa gorivom, a to prati plavičast dim iz izduva pri ubrzavanju, zaprljane svećice kod benzinskih motora i povećana potrošnja bez ikakvog vidljivog curenja. Ako nivo rashladne tečnosti pada bez mrlje, moguća su tri uzroka, dakle propuštanje grejača kabine u kabinu, propuštanje kroz sistem koje isparava na vrućem motoru pa se ne vidi, i najozbiljniji, dakle prodor rashladne tečnosti u komoru zbog popuštanja zaptivača glave, što se prepoznaje po beloj gustoj pari iz izduva, po mehurićima u ekspanzionoj posudi i po nivou koji pada bez traga. Zbog toga se kod tihog gubljenja tečnosti radi ispitivanje sistema pod pritiskom, jer je to jedini način da se propuštanje pokaže.
Kako se curenje pronalazi u servisu
Kada mesto curenja nije očigledno, koristi se nekoliko postupaka. Prvi i najvažniji je temeljno pranje i odmašćivanje zone, jer se na prljavom motoru izvor curenja ne može odrediti, pošto se ulje razvlači po celoj površini, a zatim se posle nekoliko dana vožnje ponovo pogleda i tada se izvor jasno vidi. Drugi je upotreba fluorescentnog dodatka koji se ubaci u sistem, pa se posle vožnje traži pod ultraljubičastom lampom, čime se vide i vrlo mala propuštanja, i to se najčešće koristi kod ulja i kod klima sistema. Treći je ispitivanje pod pritiskom, koje se koristi kod sistema hlađenja, gde se u sistem uvede pritisak i prati da li opada. Četvrti je pregled na dizalici, jer se velik broj curenja vidi samo sa donje strane. Peti je proveravanje kroz simptome, dakle nivoi, mirisi u kabini, dim i zvuk, jer je i to deo nalaza.
Zašto se malo curenje isplati rešiti odmah
Postoji uvreženo mišljenje da se sa curenjem koje se meri u kapima može voziti dugo, i to je delimično tačno, ali se pri tome zaboravljaju posledice koje nisu vezane za samu tečnost. Prva je što ulje i rashladna tečnost razgrađuju gumene i plastične delove na koje kapnu, dakle creva, nosače motora, zaptivače i kaiševe, pa jedan jeftin zaptivač kroz godinu napravi štetu na nekoliko delova. Druga je što se svako curenje vremenom povećava, jer se otvor širi pod pritiskom i temperaturom. Treća je što se motor koji je zamazan ne može dijagnostikovati, pa se svako naredno curenje otkriva mnogo teže. Četvrta je što se prljavština koja se lepi na zamazane površine ponaša kao izolacija i pogoršava hlađenje delova. Peta je ekološka i zakonska strana, jer vozilo koje ostavlja tečnosti na kolovozu predstavlja i opasnost za druge učesnike, naročito za motocikliste.
Šta vlasnik proverava sam i u kom ritmu
Nekoliko provera traje pet minuta i može se raditi na svakom pretakanju goriva. Nivo motornog ulja se proverava na hladnom motoru i na ravnoj podlozi, po pravilu jednom mesečno i obavezno pre dužeg puta. Nivo rashladne tečnosti se gleda u ekspanzionoj posudi, i to isključivo na hladnom motoru, jer se čep na vrućem ne otvara. Nivo kočione tečnosti se gleda kroz providan rezervoar. Nivo tečnosti za pranje stakla se dopunjava po potrebi, zimi mešavinom koja ne mrzne. Uz nivoe se pogleda i da li je ispod vozila bilo mrlja i da li se u kabini javio neki nov miris. Ako se jedan nivo spusti dva puta u kratkom roku, to nije stvar za dolivanje nego za proveru, jer dolivanje bez traženja uzroka samo pomera problem.
Kako se u servisu pravi razlika između hitnog i planiranog
Kada vlasnik dođe sa curenjem, u praksi se radi jednostavna podela. U grupu koja se rešava odmah spadaju curenje kočione tečnosti, curenje goriva, značajno curenje rashladne tečnosti i ulje koje kaplje na vruć izduv ili na kaiš, jer sve to nosi rizik po bezbednost. U grupu koja se planira spadaju sitna vlaženja na zaptivačima motora i menjača bez kapanja, curenja koja se mere u kapima na duži period i vlaženja koja se prate i posle pranja. U svim slučajevima se vlasniku kaže i nalaz i procena, dakle koliko se sme voziti i šta se dešava ako se odloži. Tako se dobija ono što je za vlasnika najvrednije, dakle mogućnost da odluči na osnovu činjenica, a ne na osnovu straha ili potcenjivanja problema, a upravo to i jeste smisao redovnog pregleda na svakom malom servisu.
