Zašto se klima ne meri samo hlađenjem nego i protokom vazduha
Kada vozač kaže da mu klima ne radi kako treba, u praksi se iza toga kriju dva potpuno različita problema. Prvi je da vazduh koji izlazi nije dovoljno hladan, dakle sistem ne postiže potrebnu razliku temperature, i to je problem na strani rashladnog kruga. Drugi je da vazduh jeste hladan, ali ga ima previše malo, dakle protok kroz duvaljke je slab, pa kabina ne može da se rashladi bez obzira na to koliko je sistem ispravan. Ta dva problema se rešavaju na potpuno različite načine, a mešaju se svakodnevno, pa se sistemu dodaje freon iako mu je vazdušni put zapušen. Zbog toga se u ozbiljnoj dijagnostici uvek mere dve stvari, dakle temperatura na izlazu iz duvaljki i sposobnost sistema da postigne i održi tu temperaturu, uz proveru samog protoka vazduha na svim stepenima ventilatora. Iz tog merenja se vidi da li je uzrok na strani gasa i kompresora ili na strani isparivača i ventilacije, o kojoj se govori u ovom tekstu.
Šta je isparivač i zašto je on najprljaviji deo sistema
Isparivač je izmenjivač toplote koji se nalazi u kućištu ventilacije iza instrument table i njegov zadatak je da preuzme toplotu iz vazduha koji ulazi u kabinu. Kroz njegove kanale prolazi rashladni gas, a preko njegovih rebara prolazi sav vazduh koji ide u kabinu, i upravo iz toga proizlazi njegov glavni problem. Pošto je površina isparivača hladna, na njoj se stalno kondenzuje vlaga iz vazduha, a taj vlažan i hladan splet rebara zaustavlja i sve čestice koje prođu kroz kabinski filter, dakle prašinu, polen, čađ i sitno lišće. Rezultat je da se na rebrima kroz godine stvara sloj koji je istovremeno prljav i vlažan, dakle idealna sredina za razvoj mikroorganizama, a taj sloj ujedno smanjuje i protok vazduha i prenos toplote. Zbog toga isparivač u starijim vozilima često postane pravi uzrok i slabog protoka i neprijatnog mirisa, a on se u praksi ne vidi bez posebne opreme, jer se nalazi duboko u kućištu.
Zašto klima posle desetak minuta počne da duva slabije
Ovo je tipičan i vrlo prepoznatljiv obrazac kvara. Vozilo se upali, klima hladi savršeno, a onda posle deset ili petnaest minuta protok naglo padne i vazduh postane mlak, pa se posle nekog vremena sve vrati u normalu. Uzrok je gotovo uvek isti, dakle zaleđivanje isparivača, jer se kondenzovana vlaga na njegovim rebrima ledi i pretvara u ledenu koru koja fizički zatvara prolaz vazduha. Da se to ne bi dešavalo, u sistemu postoji regulacija koja prati temperaturu isparivača i pravovremeno prekida rad kompresora, dakle senzor ili prekidač, a kada taj element otkaže, isparivač se zaledi. Postoji i druga mogućnost, dakle prepunjen sistem ili poremećena regulacija kod kompresora varijabilne zapremine, gde je isparivač trajno hladniji nego što treba. Zbog toga se kod ovakvog simptoma ne dopunjava gas, jer se time stanje po pravilu pogoršava, nego se proverava regulacija i količina gasa u odnosu na propisanu.
Odakle dolazi voda ispod vozila i kada ona postaje problem
Kada klima radi, na isparivaču se izdvaja značajna količina vode, a ta voda mora nekuda da otekne, pa svako vozilo ima cevčicu za odvod kondenzata koja izlazi kroz pod. Zbog toga je mala lokva bistre vode ispod vozila posle vožnje sa uključenom klimom potpuno normalna pojava i nije znak kvara. Problem nastaje kada se ta cevčica zapuši, i to se dešava češće nego što vozači misle, jer u kućište ventilacije kroz otvore ispod vetrobrana dolaze lišće, iglice sa drveća i prašina, koje se sa kondenzatom slepe u čep. Tada voda nema kuda da otekne, pa se vraća u kabinu i skuplja ispod tepiha, najčešće na strani suvozača, gde se dugo ne primeti. Posledice su neprijatan miris koji se pojačava, trajno vlažni tepisi, korozija poda i, kod velikog broja vozila, kvarovi na elektronskim modulima koji se nalaze ispod sedišta ili u podu. Zbog toga se pri svakom servisu klime proverava prohodnost odvoda, jer je to zahvat od nekoliko minuta koji sprečava vrlo skupe kvarove.
Zašto zamagljivanje stakala nije samo posledica vremena
Klima ne hladi samo vazduh nego ga i suši, jer se pri prolasku kroz hladan isparivač vlaga izdvaja i odlazi u odvod. Upravo zbog toga se klima koristi i zimi, i to je najefikasniji način da se odmagle stakla, znatno brži od samog grejanja. Kada se stakla i pored ispravnog rada klime i grejanja stalno magle, to najčešće znači da u kabini postoji izvor vlage koji ne treba da postoji. Prvi je već pomenut zapušen odvod kondenzata i mokar tepih ispod. Drugi je propuštanje zaptivke na vratima, na krovnom otvoru ili oko vetrobrana. Treći, i za dijagnostiku najvažniji, je propuštanje grejača kabine, dakle malog izmenjivača kroz koji prolazi rashladna tečnost, kod koga se javljaju sladunjav miris i uljast, mastan film na unutrašnjoj strani vetrobrana koji se razmazuje pri brisanju. Kod te sumnje se odmah proverava i nivo rashladne tečnosti, jer se on tada tiho gubi bez ikakvog vidljivog curenja ispod vozila.
Ventilator kabine, otpornik i zašto ponekad radi samo najveći stepen
Vazduh kroz kućište ventilacije ne ulazi sam nego ga tera ventilator, dakle duvaljka, koja se nalazi u kućištu najčešće na strani suvozača. Njena brzina se reguliše preko upravljačkog elementa, dakle preko otpornika kod jednostavnijih sistema ili preko elektronskog regulatora kod složenijih, i kada taj element otkaže, javlja se karakterističan simptom, dakle klima radi samo na najvišem stepenu, ili radi na nižim stepenima a ne radi na najvišem. Sam ventilator ima svoje bolesti, dakle ležaj koji počne da zavija, lišće i sitne predmete koji uleću u kavez i stvaraju kloparanje, i vremenom oslabljen rad zbog naslaga prašine na lopaticama. Bitan detalj je da se ventilator dodatno opterećuje kada je kabinski filter zapušen ili kada je isparivač zaprljan, pa se u praksi njegov kvar često javlja upravo kod vozila kod kojih filter nije menjan godinama. Zbog toga se pri zameni filtera pogleda i kavez ventilatora, jer se time sprečava kvar koji je znatno skuplji od filtera.
Klapne i motorići, dakle zašto se temperatura ne može podesiti
Sve što u kabini određuje odakle vazduh ulazi, kuda izlazi i koliko je topao, radi preko malih klapni koje pokreću elektromotorići ili sajle. Postoji klapna koja bira između svežeg vazduha i recirkulacije, postoji klapna koja meša topao i hladan vazduh i time određuje temperaturu, i postoje klapne koje raspoređuju vazduh na vetrobran, na lice i na noge. Kada jedan od tih motorića zaglavi ili kada zubac na klapni popusti, javljaju se simptomi koji zbunjuju, dakle na jednoj strani vozila izlazi topao vazduh, a na drugoj hladan, ili se temperatura uopšte ne menja bez obzira na podešavanje, ili se iza instrument table čuje kloparanje pri paljenju i pri promeni režima. Ovo su kvarovi koji nemaju veze sa freonom i koji se ne rešavaju servisom rashladnog kruga, nego se otkrivaju dijagnostikom i proverom položaja klapni, jer većina savremenih vozila upravo te položaje beleži u memoriji.
Kada se koristi recirkulacija, a kada svež vazduh
Ovo je funkcija koja se najviše koristi pogrešno, a ima jasnu logiku. Recirkulacija zatvara dovod spolja i ponovo hladi vazduh koji je već u kabini, pa je zbog toga izuzetno efikasna za brzo hlađenje pregrejanog vozila, u koloni, u tunelu i kada se prolazi pored izvora neprijatnog mirisa. Ono što se pri tome dešava jeste da se u zatvorenom prostoru postepeno povećavaju vlažnost i količina izdahnutog vazduha, pa se posle dužeg vremena javljaju zamagljivanje stakala i osećaj zamora, naročito kada u vozilu ima više putnika. Zbog toga se recirkulacija koristi kao alat na kratko, a ne kao trajno podešavanje, dakle pusti se nekoliko minuta da vozilo padne na prijatnu temperaturu, pa se vrati dovod svežeg vazduha. Zimi se recirkulacija po pravilu izbegava, jer se time zadržava vlaga i stakla se magle brže, a pri odmagljivanju se koristi svež vazduh uz uključenu klimu.
Zašto sprejevi iz prodavnice ne rešavaju miris
Kada se pojavi neprijatan miris, prva reakcija je kupovina spreja koji se prska u ventilaciju, a rezultat traje nekoliko dana i zatim se miris vrati. Objašnjenje je jednostavno, dakle miris ne dolazi iz vazduha nego sa mokrih i zaprljanih rebara isparivača, do kojih sprej iz duvaljke ne dolazi u dovoljnoj količini i sa nikakvim mehaničkim dejstvom. Da bi tretman imao smisla, potrebno je da preparat dođe u kontakt sa celom površinom isparivača, a to se izvodi ili kroz otvor u kućištu, ili posebnim postupkom u kome se sredstvo raspršuje u vidu vrlo fine izmaglice koja se ventilacijom raznosi po sistemu. Pre svakog takvog tretmana se obavezno menja kabinski filter, jer bi stari filter u roku od nekoliko dana ponovo zaprljao ono što je očišćeno, i obavezno se proverava odvod kondenzata, jer se u vlažnom kućištu miris uvek vraća. Uz to postoji i navika koja mnogo pomaže, dakle da se pred kraj vožnje klima isključi a ventilator ostavi da radi, čime se isparivač delimično osuši.
Zašto se kabinski filter menja po vremenu, a ne kada se seti
Kabinski filter je jedini deo koji stoji između vazduha iz spoljne sredine i kabine, pa se on zaprljava proporcionalno tome gde se vozi. U gradskoj vožnji, sa mnogo zastoja i sa vožnjom u koloni, on prima znatno više čađi i sitnih čestica nego u vožnji na otvorenom putu, a u periodu cvetanja u njemu se skuplja velika količina polena. Kada se zaprlja, dešavaju se tri stvari, dakle protok vazduha opada, ventilator radi pod većim opterećenjem, a čestice koje su prošle dalje talože se na isparivaču. Zbog toga se filter menja po vremenu i po kilometraži, a u praksi je za gradski režim razuman interval jednom godišnje, a kod vozila koja mnogo stoje u gužvama i češće. Vredi znati i da postoje filteri sa aktivnim ugljem, koji uz čestice vezuju i deo neprijatnih mirisa i gasova, i oni imaju smisla upravo u gradskoj vožnji.
Šta se dešava kada se isparivač zaprlja do kraja
Ako se sve navedeno zanemari kroz duži period, dolazi do stanja u kome sam isparivač postaje mesto koje treba očistiti ili zameniti. Problem je što se on nalazi u kućištu ventilacije, a kod velikog broja vozila se za pristup mora demontirati cela instrument tabla, dakle to je posao koji se meri satima rada i predstavlja jednu od najskupljih intervencija na klima sistemu, uz to i sa potrebom da se rashladni krug otvori i ponovo napuni. Zbog toga se u praksi uvek prvo radi temeljno hemijsko čišćenje kroz pristupne otvore, a zamena se planira samo kada je isparivač propuštao ili kada je zaprljanje takvo da se ne može ukloniti. Iz istog razloga se u ovoj oblasti prevencija zaista isplati više nego u bilo kom drugom delu vozila, jer nekoliko filtera i nekoliko provera odvoda kroz godine koštaju znatno manje od jednog rastavljanja table.
Kako se pravilno koristi klima da bi vazdušni deo sistema ostao zdrav
Nekoliko navika bitno menja stanje isparivača i ventilacije. Prva je da se klima ne isključuje naglo na kraju vožnje nego se dve do tri minute pre dolaska ugasi hlađenje, a ventilator ostavi da radi, čime se sa isparivača otkloni deo vlage i smanji stvaranje biofilma. Druga je da se vozilo ne parkira ispod drveća sa mnogo iglica i semenja kad je moguće, jer se upravo to sakuplja u otvorima ispod vetrobrana i zatvara odvod. Treća je da se prostor ispod vetrobrana povremeno očisti od lišća, jer je to ulaz u ceo sistem. Četvrta je redovna zamena kabinskog filtera i, uz nju, pogled u kućište. Peta je da se klima koristi i tokom hladnog dela godine, i to ne samo radi odmagljivanja nego i radi cirkulacije ulja u sistemu. Uz sve to se svaki neuobičajen zvuk iz instrument table i svaki pad protoka proverava odmah, jer se u ranoj fazi rešava jednostavno.
Šta reći u servisu da bi dijagnoza bila brza
Pošto se na vazdušnoj strani sistema kvarovi vrlo dobro prepoznaju po opisu, korisno je preneti tačne simptome. Da li vazduh nije hladan ili ga je malo. Da li se problem javlja od početka vožnje ili posle desetak minuta. Da li se javlja na svim stepenima ventilatora ili samo na nekim. Da li se temperatura može regulisati i da li je razlika između leve i desne strane. Da li se čuje kloparanje ili zavijanje iza instrument table. Da li postoji miris i kada je najizraženiji. Da li je tepih vlažan i da li se na staklu javlja mastan film. Kada servis dobije takav opis, pretraga se svodi na nekoliko provera, a ne na pretpostavku, i vlasnik ne plaća dopunu gasa za problem koji sa gasom nema nikakve veze.
