Vozač uključi klimu, prvih deset minuta sve radi kako treba, a onda iz ventilacije počne da duva mlak vazduh. Posle kraće pauze hlađenje se vrati, pa opet nestane. Mnogi tada odmah traže dopunu, a klima koja hladi pa prestane vrlo često ima sasvim dovoljno gasa. Uzrok se krije u električnom delu sistema, u senzorima ili u kvačilu kompresora. Razlika između ova dva tipa kvara određuje da li se problem rešava za pola sata ili traje danima.
Kako kompresor zna kada treba da radi
Kompresor ne radi stalno čim pritisnete dugme A/C. Računar automobila prvo proverava signale sa nekoliko senzora, pritisak u sistemu, temperaturu motora, spoljnu temperaturu i temperaturu isparivača. Tek ako su sve vrednosti u dozvoljenim granicama, šalje struju ka kompresoru. Jedan pogrešan podatak dovoljan je da hlađenje izostane, iako je mehanika potpuno ispravna. Zato dugme koje svetli ne znači i da kompresor zaista radi.
Šta je presostat i zašto isključuje klimu
Presostat, odnosno senzor pritiska klime, nalazi se na cevi visokog pritiska, najčešće blizu kondenzatora ispred hladnjaka. On štiti sistem od dva ekstrema. Ako je gasa premalo, isključuje kompresor da ne radi bez podmazivanja. Previsok pritisak takođe prekida rad, kako ne bi pukla creva ili zaptivke. Neispravan senzor šalje lažne vrednosti, pa računar gasi klimu bez stvarnog razloga. Očitavanje dijagnostikom pokazuje šta senzor prijavljuje, a manometri na servisnim ventilima stvarno stanje u sistemu.
Elektromagnetno kvačilo kompresora i povećan zazor
Kod mnogih automobila kompresor se uključuje preko elektromagnetnog kvačila, metalne ploče na prednjoj strani koja se lepi za remenicu kada dobije struju. Vremenom se površine troše i razmak između njih raste. Hladno kvačilo još uvek povuče, ali kada se zagreje, kalem slabi i ploča prestaje da hvata. Tipičan simptom je hlađenje koje radi ujutru i na početku vožnje, a nestaje posle dvadesetak minuta u gradskoj gužvi. Podešavanje zazora ili zamena kvačila jeftinije je od zamene celog kompresora.
Kompresori bez kvačila i regulacioni ventil
Noviji automobili, posebno iz VW grupe, često imaju kompresor bez klasičnog kvačila koji se okreće stalno dok motor radi. Količinu hlađenja reguliše elektromagnetni ventil u samom kompresoru, koga računar kontroliše strujom. Kada ovaj ventil otkaže, kompresor se vrti, ali ne potiskuje gas, pa iz ventilacije izlazi samo provetren vazduh. Ventil se kod mnogih modela menja zasebno. Pre toga se obavezno proverava napajanje i signal, jer je ponekad kriv konektor ili prekinut provodnik.
Osigurač, relej i provodnici
Najjednostavniji uzroci prvo se proveravaju. Pregoreo osigurač ili neispravan relej klime potpuno prekidaju napajanje kompresora, pa sistem ne pokazuje nikakav znak života. Konektori na kompresoru stoje blizu izduvne grane i pod udarom su vode, soli i prašine sa puta, pa korodiraju. Zelenkasta naslaga na pinovima dovoljna je da struja povremeno prolazi, a povremeno ne. Ovakav kvar zna da zbuni, jer klima radi na suvom, a otkazuje posle pranja automobila ili po kiši.
Zašto se isparivač zaledi i šta to znači za protok
Senzor temperature isparivača sprečava da se lamele spuste ispod nule. Ako on pokvari ili pomeri položaj, kompresor nastavlja rad i isparivač se zaledi. Led zatvara prolaz vazduhu, pa ventilator radi glasno, a iz otvora izlazi slab mlaz. Posle gašenja klime led se otopi, i sve kreće ispočetka. Prepoznaje se po tome što na autoputu, posle sat vremena vožnje, protok vazduha naglo opadne.
Ventilator hladnjaka i hlađenje u mestu
Kondenzator klime, ispred hladnjaka motora, mora da preda toplotu okolnom vazduhu. Dok automobil ide, vazduh struji sam. U koloni na Bulevaru kralja Aleksandra posao preuzima ventilator hladnjaka. Ako ventilator ne radi ili radi samo na nižoj brzini, pritisak u sistemu raste, presostat gasi kompresor, a klima hladi tek kada se krene. Isti kvar ugrožava i motor, pa se proverava i kazaljka temperature.
Kako izgleda stručna dijagnostika ovakvog kvara
Ozbiljan pristup počinje očitavanjem memorije grešaka i praćenjem vrednosti senzora uživo, dok klima radi. Zatim se na servisne ventile priključuju manometri i poredi niski i visoki pritisak. Kod ispravnog sistema sa dovoljno gasa razlika između njih ima tačno određen opseg. Električni kvar daje normalan pritisak u mirovanju i izostanak promene kada se klima uključi. Merenje struje na kalemu kvačila ili na regulacionom ventilu zatvara krug provere.
Zašto dopuna gasa ne rešava ovaj problem
Dopuna pri električnom kvaru znači da sistem dobija više gasa nego što fabrika propisuje. Prepunjena klima radi pod povećanim pritiskom, hladi lošije i brže uništava kompresor. Sve to se plati, a prvobitni kvar ostaje. Pravilo starih majstora važi i danas, prvo se meri, pa se tek onda puni. Ako vam neko predloži dopunu bez merenja pritiska i provere sistema, potražite drugo mišljenje.
Simptomi koje vredi zapisati pre odlaska u servis
Što preciznije opišete kvar, dijagnostika ide brže. Zapišite da li klima otkazuje posle određenog vremena, samo u gužvi ili i na otvorenom putu. Primetite da li se čuje klik ispod haube pri pritisku na dugme, jer on znači da kvačilo dobija struju. Ako se kvar javlja po kiši ili posle pranja, i to je bitan podatak. Majstoru tri rečenice ovakvog opisa uštede sat traženja.
Klima koja radi na mahove retko je stvar gasa, mnogo češće je reč o senzoru, kvačilu ili konektoru. Takvi kvarovi zahtevaju strpljivo merenje. Dopuna bez provere je bacanje novca.\
Može li se voziti sa neispravnim kvačilom kompresora?
Ako kvačilo samo ne hvata, automobil se vozi normalno, ali bez hlađenja. Opasnija situacija nastaje kada se zaglavi ležaj remenice, jer tada može da pukne ili spadne kaiš pomoćnih agregata. Bez tog kaiša kod mnogih vozila prestaju da rade alternator i pumpa vode. Škripanje ili zujanje sa prednje strane motora zato ne treba ignorisati.
Zašto se pri uključenju klime broj obrtaja u leru kratko spusti?
Kompresor u trenutku uključenja traži dodatnu snagu, pa motor na sekund oseti opterećenje. Računar to brzo kompenzuje i vraća obrtaje na normalu. Ako motor jako zatrese ili se ugasi, uzrok je obično prljav leptir gasa ili problem sa regulacijom praznog hoda. Kod starijih vozila ovo je čest razlog zbog kojeg vozači misle da je kompresor pokvaren.
Koliko dugo traje električna dijagnostika klime?
Osnovno očitavanje grešaka i merenje pritiska traju kratko. Kvarovi koji se javljaju povremeno traže više vremena, jer se kvar mora izazvati, što ponekad znači vožnju dok se sistem ne zagreje. Kod oštećenih provodnika ponekad se prati instalacija od kompresora do računara. Precizan opis simptoma značajno skraćuje ovaj posao.
Da li je normalno da se iz ventilacije oseti miris paljevine kada klima radi?
Nije normalno i ne treba nastaviti vožnju sa uključenom klimom. Miris može poticati od kvačila koje proklizava i pregreva se, ili od otpornika ventilatora koji se topi. Ponekad je reč o kaišu koji klizi po zaglavljenoj remenici. Isključite sistem i pregledajte vozilo što pre.
Može li slab akumulator uticati na rad klime?
Može, posebno kod novijih automobila sa start stop sistemom. Kada je napon nizak, računar isključuje veće potrošače da bi sačuvao energiju za paljenje, a klima je među prvima. Simptomi su klima koja se gasi u mestu i greške koje se pojavljuju bez jasnog razloga. Provera akumulatora i alternatora tada je prvi korak.
