Zašto se gume dele po sezoni, a ne po ceni
Kada se bira guma, najčešće se prvo gleda cena i dubina šare, a razlika između zimske i letnje gume se posmatra kao pitanje šare i propisa. U stvarnosti se te dve gume razlikuju pre svega u sastavu gumene mešavine, dakle u hemiji, a ne u izgledu. Letnja mešavina je napravljena da bude stabilna i otporna na visokim temperaturama, dakle da ne postane previše meka pri velikoj toploti asfalta i da daje precizno ponašanje i kratak zaustavni put. Zimska mešavina je napravljena da ostane elastična na niskim temperaturama, jer guma koja otvrdne ne može da se prilagodi neravninama i praktično ne prijanja. Tek posle mešavine dolazi razlika u šari, dakle širi kanali za odvod snega i vode i velik broj sitnih lamela koje grizu ugaženi sneg. Zbog toga se zamena guma po sezoni ne radi zato što je tako propisano nego zato što jedna guma ne može fizički da radi dobro u oba temperaturna režima.
Kako temperatura odlučuje koja guma je bolja
Postoji jedan broj koji se u struci ponavlja i vredi ga zapamtiti, dakle granica oko sedam stepeni Celzijusa. Iznad te temperature letnja guma radi bolje, i to i na suvom i na mokrom, jer je njena mešavina u optimalnom radnom području, dok zimska guma na toplom postaje previše meka, pa se brže troši, duže se zaustavlja i daje manje precizno upravljanje. Ispod te granice se odnos okreće, dakle letnja guma postepeno otvrdne i gubi prijanjanje čak i na potpuno suvom asfaltu, a zimska mešavina u tom području tek počinje da radi kako treba. Bitno je razumeti da se ovde ne govori samo o snegu, jer je najveći deo zimskih dana u Srbiji bez snega, ali sa niskim temperaturama, i upravo tada razlika u zaustavnom putu na hladnom i suvom kolovozu postaje merljiva i velika. Zbog toga se zamena planira po temperaturi, a ne po pojavi prvog snega.
Šta znače oznake M plus S i simbol sa planinom i pahuljom
Na boku gume postoje dve oznake koje se često pomešaju, a nose potpuno različitu težinu. Oznaka M plus S predstavlja deklaraciju samog proizvođača da je guma predviđena za blato i sneg, i za nju ne postoji obavezno standardizovano testiranje, pa se pod tom oznakom nalaze i gume vrlo različitih stvarnih sposobnosti. Simbol planine sa tri vrha i pahuljom u sredini je oznaka koja se dodeljuje posle propisanog testa performansi na snegu, i ona je zbog toga znatno pouzdaniji pokazatelj da je guma stvarno namenjena zimskoj upotrebi. Praktična posledica je važna kod celogodišnjih guma, dakle ako se bira celogodišnja guma sa namerom da se koristi i zimi, gleda se da ima taj simbol, a ne samo oznaku sa slovima. Uz to na boku stoji i datum proizvodnje, koji se čita kao četiri cifre, dakle nedelja i godina, i on je jednako važan kao i sve ostalo, jer guma stari i kada se ne koristi.
Šta propisuje zakon u našim uslovima
Uz tehničku stranu postoji i obaveza koja se ne tumači. U periodu od prvog novembra do prvog aprila, kada se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica, putničko vozilo mora imati zimsku opremu, a to znači pneumatike za zimsku upotrebu na svim točkovima, sa dubinom gazećeg sloja koja nije manja od četiri milimetra. Van naselja se u istom periodu podrazumeva i posedovanje lanaca ili drugog uređaja za povećanje trakcije, koji se koriste na delovima puta gde je to označeno ili gde stanje kolovoza to zahteva. Bitno je znati da je granica od četiri milimetra viša od opšte zakonske granice istrošenosti, dakle guma može biti zakonski upotrebljiva u letnjem režimu, a nedovoljna za zimsku opremu. Zbog toga se pri sezonskoj zameni obavezno meri dubina, i to na više mesta po širini i po obimu, jer se guma retko troši ravnomerno.
Zašto se zimska guma ne vozi leti i letnja zimi
Oba slučaja se u praksi sreću i oba imaju svoju cenu. Zimska guma leti radi u temperaturnom području za koje nije napravljena, pa se znatno brže troši, ima duži zaustavni put na toplom asfaltu, daje mekše i manje precizno ponašanje u krivini i povećava potrošnju goriva zbog većeg otpora kotrljanja. Ušteda koja se dobija time što se ne kupuje letnji komplet se zato u velikoj meri izgubi kroz brže trošenje zimskog kompleta. Letnja guma zimi je znatno ozbiljniji problem, jer se razlika ne vidi u trošenju nego u zaustavnom putu i u sposobnosti da se vozilo uopšte pokrene i zaustavi, a na ugaženom snegu i na ledu razlika je dramatična. Uz to, vožnja bez propisane zimske opreme u uslovima u kojima je ona obavezna predstavlja prekršaj, a u slučaju nezgode postavlja i pitanje odgovornosti.
Za koga celogodišnje gume imaju smisla
Celogodišnja guma je kompromis i tako je treba i posmatrati, dakle ona nije ni najbolja letnja ni najbolja zimska guma, ali je bolja od pogrešne gume u pogrešnoj sezoni. Ima smisla za vozače koji ispunjavaju nekoliko uslova istovremeno, dakle koji prelaze relativno malu godišnju kilometražu, voze pretežno u gradu i po nižim brzinama, ne planiraju putovanja na planinske destinacije i nemaju uslove za čuvanje dva kompleta guma. Nema smisla za vozače koji prelaze veliku kilometražu, koji često voze autoputem, koji putuju na planine i u zimske centre, koji voze teže i snažnije vozilo i koji žive u područjima sa izraženim zimama. Kod celogodišnjih se posebno gleda da imaju simbol za zimsku upotrebu, a ako se koriste kao zimska oprema, i za njih važi granica dubine šare koja se propisuje za zimske uslove. Uz to treba znati da se celogodišnja guma leti troši brže od letnje.
Zašto se gume nikada ne mešaju po vrsti i po dimenziji
Ovo je pravilo koje se ne krši ni u nuždi. Na istoj osovini moraju biti dve gume istog tipa, iste dimenzije, iste vrste šare i po pravilu istog proizvođača i modela, jer se u suprotnom pri kočenju i u krivini javlja različito prijanjanje na levoj i desnoj strani, pa vozilo postaje nepredvidivo. Isto važi i za kombinovanje zimskih i letnjih guma po osovinama, što je jedna od najgorih mogućih kombinacija. Kod vozila sa pogonom na sve točkove pravilo je još strože, dakle sve četiri gume treba da budu istog tipa i sličnog stanja istrošenosti, jer razlika u obimu kotrljanja stvara stalnu razliku u brzini okretanja osovina, a to opterećuje spojnicu i diferencijal. Zbog toga se kod takvih vozila po pravilu ne kupuju dve gume nego četiri, ili se kupovina planira tako da razlika ostane u dopuštenim granicama.
Šta znače indeks nosivosti i indeks brzine
Uz dimenziju, na boku gume stoje i dva podatka koja odlučuju da li guma sme na to vozilo. Indeks nosivosti govori koliku masu jedna guma sme da nosi, a indeks brzine do koje brzine je guma ispitana i namenjena, i nijedan od njih ne sme biti niži od onoga što je propisano za vozilo, jer se ti podaci ne biraju po ukusu nego se prepisuju iz dokumentacije. Ovo je posebno važno kod porodičnih vozila koja putuju puno natovarena, kod kombija i kod vozila sa kukom, jer se tu granica nosivosti stvarno dostiže. Kod zimskih guma u nekim slučajevima postoji mogućnost korišćenja gume sa nižim brzinskim indeksom uz obavezu vozača da poštuje tu granicu i uz odgovarajuće obeležavanje u vozilu, ali se ta mogućnost i njeni uslovi obavezno proveravaju pre kupovine, jer se propisi menjaju. Kod svake nedoumice se gleda nalepnica na vozilu i saobraćajna dozvola, a ne ono što je bilo montirano ranije.
Zašto se pri svakoj sezonskoj zameni radi još nekoliko stvari
Sezonska zamena nije samo skidanje jednog i postavljanje drugog kompleta i vredi znati šta se pri tome radi. Prvo se gume peru i pregledaju, dakle traže se posekotine, ispupčenja na boku, oštećenja od ivičnjaka i predmeti u šari. Zatim se meri dubina šare na više mesta, čime se odmah vidi i da li ima neravnomernog habanja, koje upućuje na trap. Sledi balansiranje, koje se radi pri svakoj montaži, jer se tegovi vremenom izgube i jer se sklop menja svakim pomeranjem gume na obruču. Proveravaju se i menjaju ventili, a kod vozila sa senzorima pritiska se servisiraju zaptivači i po potrebi resetuje sistem. Vijci se pritežu propisanim momentom i unakrsno, a vlasniku se preporučuje kontrola posle prvih pređenih kilometara. Na kraju se pritisak podešava po nalepnici na vozilu, a ne po vrednosti sa gume, i to je detalj koji se najčešće greši.
Kako se skinuti komplet čuva do sledeće sezone
Način čuvanja odlučuje u kakvom stanju će guma dočekati narednu sezonu. Pre odlaganja se gume peru i suše i obeleži se sa kog položaja su skinute, dakle prednja leva i tako dalje, kako bi se sledeće sezone mogla uraditi pravilna rotacija. Gume koje su na obručima se čuvaju položene jedna na drugu ili obešene, a gume bez obruča uspravno, uz povremeno okretanje, kako se ne bi deformisale. Prostor treba da bude suv, hladan i mračan, jer sunčevo zračenje i toplota razgrađuju gumenu mešavinu, a u blizini ne treba da bude goriva, rastvarača i uređaja koji stvaraju ozon. Kod guma koje se čuvaju na obručima se pritisak prilagođava po preporuci proizvođača. Uz to se pri odlaganju pogleda i datum proizvodnje, jer se tada, a ne u novembru, saznaje da li sledeće sezone treba planirati nov komplet.
Kada se komplet menja, iako šara još izgleda dobro
Postoji nekoliko situacija u kojima se guma menja i pre nego što se šara istroši. Prva je starost, jer gumena mešavina vremenom otvrdne i izgubi svojstva, pa se guma starija od otprilike šest do deset godina menja bez obzira na izgled, a to je situacija koja se najčešće sreće upravo kod zimskih guma sa malom kilometražom. Druga su oštećenja na boku, dakle posekotine, napukline i ispupčenja, jer bok ne može da se popravi. Treća je guma koja je vožena bez pritiska, jer je njena unutrašnja struktura oštećena i to se ne vidi spolja. Četvrta je neravnomerno habanje koje je već ušlo u zonu istrošenosti, jer takva guma ne daje ravnomerno prijanjanje. Peta je situacija u kojoj je jedna guma zamenjena a ostale su bitno istrošene, jer se time pravi razlika koja se ne isplati. U svim tim slučajevima merilo nije dubina šare nego stvarno stanje gume.
Kako se planira sezona da zamena ne bude u redu i u panici
Praktičan plan izgleda ovako. U toku septembra i početka oktobra se pogleda skinuti komplet zimskih guma, izmeri dubina i proveri datum proizvodnje, kako bi se na vreme znalo da li se kupuje nov komplet. Zamena se zakazuje kada se dnevne temperature stabilizuju u nižem opsegu, dakle po pravilu tokom druge polovine oktobra i u novembru, a ne posle prve najave snega, kada svi kreću istog dana. Isto važi i u proleće, dakle vraćanje na letnje gume se planira kada noćne temperature više ne padaju nisko, najčešće u toku aprila. Uz zamenu se planira i provera geometrije kada je bilo znakova neravnomernog habanja, jer je to trenutak kada su gume ionako skinute. Kada se sve to isplanira mesec unapred, sezonska zamena se svede na četrdeset pet minuta u servisu, a vozilo kroz celu zimu ima gume koje rade ono za šta su napravljene.
